Moje lice protiv prozorskog okna,
po jedna suza za svaku kap kiše.
Tako sam usamljena i tako tužna,
ti si razlog što se osećam loše.
Tako sam usamljena i tužna,
živim u snu koji nikad nisam sanjala.
Moje lice protiv prozorskog okna,
po jedna suza za svaku kap kiše.
Živim kao da sam već umrla,
već umrla.
Praznina, prisutna prošlost,
tihi vrisak koji probija staklo.
Moram ići; Vreme je da poletim.
(x3) Tako sam usamljena i tužna,
ti si razlog što se osećam loše.
Tako sam usamljena i tužna,
živim u snu koji nikad nisam sanjala.
(Probudi me svojim poljupcem)