Закопај све своје тајне под моју кожу
Окани се невиности и остави ме са греховима мојим
Ваздух око мене је кавез
А љубав само маска оном што налик бесу је.
И ако ме волиш, пусти ме
Бежи пре него схватим да побегла си.
Срце ми је сувише мрачно да мари
Не могу уништити то што није ту.
Препусти ме судбини мојој
Јер ако сам сâм не могу мрзети.
Не заслужујем да имам те
Мој осмех одавно је нестао
Да ли могу да се променим, Надам се да нећу сазнати.
Још прислањам твоја писма уснама
И чувам у деловима душе што још уживају у твојим пољупцима.
Нисам се могао суочити са животом без светлости твоје
Али све се распало кад си одбила да бориш се.
Сачувај свој дах, нећу чути
Мислим да био сам сасвим јасан.
Ниси могла мрзети довољно, да волела би.
Да ли би то било довољно?
Само да ми ниси била пријатељ
Онда бих на крају могао да повредим те.
Никада нисам тврдио да светац сам
Моја љубав одавно прогнана је
Али да пустим те да одеш, морала је да умре и нада.
Сломи се од мене као од стену
И на моју душу пљуни своје сажаљење
Никад ти није требала помоћ моја
Продала си ме да спасла би себе
И нећу да чујем за срамоту твоју
Ти побегла си, ма све сте исте,
И анђели лажу, да задрже контролу.
Моја љубав одавно кажњена je
Ако ти је још увек стало, немој ми никад рећи.
Ако ти је још увек стало, немој ми никад рећи.