Zakopaj sve svoje tajne u mojoj koži,
Išunjaj se nevinošću
I ostavi me sa mojim gresima.
Vazduh oko mene još uvek podseća na kavez,
A ljubav je samo kamuflaža za nešto što ponovo podseća na bes...
Zato, ako me voliš, pusti me
I pobegni pre nego što primetim.
Moje srce je samo suviše mračno da bi marilo.
Ne mogu uništiti nešto što ne postoji.
Isporuči me mojoj Veri -
Ako sam sam ne mogu da mrzim
To što ne zaslužujem da te imam...
Moj osmeh je oduzet odavno.
Ako mogu da se promenim, nadam se da nikada neću znati.
Još uvek tvoja pisma milujem usnama
I negujem ih u delovima sebe koji
Čuvaju svaki poljubac.
Ne bih se mogao suočiti sa životom bez tvoje svetlosti,
Ali sve to je rastrgano... kada si odbila da se boriš.
Zato uštedi dah, neću čuti.
Mislim da sam bio sasvim jasan.
Nisi mogla da mrziš dovoljno da bi volela.
Zar to ne bi trebalo da je dovoljno?
Voleo bih da mi nisi bila prijatelj,
Onda bih mogao da te povredim na kraju.
Nikada nisam tražio da budes Svetac,
Moj lični je proteran odavno.
Smrt Nade je bila potrebna da bih te pustio.
Zato se slomi o moje kamenje
I pljuni svoje sažaljenje u moju dušu.
Nikada ti nije bila potrebna pomoć,
Prodala si me da bi spasila sebe.
I neću da slušam tvoj sram.
Pobegla si - sve ste vi iste.
Anđeli koji lažu da bi zadržali kontrolu...
Moja ljubav kažnjena je odavno.
Ako ti je još uvek stalo, nemoj mi nikada to dati do znanja.
Ako ti je još uvek stalo, nemoj mi nikada to dati do znanja...