Samo mi reci da me jos uvek zelis ovde
Kada odlutas negde daleko
ka onim brdima prasine i jakim vetrovima sto duvaju
po suvom belom okeanu, sam, izgubljen u pustinji
Ti si izgubljen u pustinji
Ali da bih stajala sa tobom u vatrenom obrucu
zaboravicu prosle dane
Stiticu tvoje telo i cuvacu tvoju dusu
od fatamorgana koje vidis
Izgubljen u pustinji, ti si izgubljen u pustinji
Ako ti se nade rasprse poput prasine po stazi
bicu mesec koji ti obasjava put
Mozda ce ti sunce zaslepeti oci,
a ja cu se moliti nebesima da sneg padne na Saharu
Ako je to jedino mesto gde se mozes osoboditi svojih sumnji,
ja cu te podici i biti tvoj izlaz
I ako budemo goreli ja cu se moliti nebesima da sneg padne na Saharu
Samo pozeli i pokricu ti ramena velovima od svile i zlata
Kada senke dodju i pomrace ti srce, ostavljajuci ti tako hladana kajanja, izgubljen u pustinji
Ti si izgubljen u pustinji
Ako ti se nade rasprse poput prasine po stazi
bicu mesec koji ti obasjava put
Mozda ce ti sunce zaslepeti oci,
a ja cu se moliti nebesima da sneg padne na Saharu
Ako je to jedino mesto gde se mozes osoboditi svojih sumnji,
ja cu te podici i biti tvoj izlaz
I ako budemo goreli ja cu se moliti nebesima da sneg padne na Saharu