눈꽃 [Snow Flower] [nunkkoch] [Serbian translation]

Ако склопим своје очи, ако затворим своје уши

Да ли ћу моћи да заборавим?

Нећу моћи да те видим

Нити да те чујем икад више

Што те више мрзим

То више јадан постајем

Рекли су ми да ћу све заборавити када падне први снег

Али годишње доба у коме сам ја се зауставило

Воли ме, мене

Разуми ме, мене

Попут снегом прекривеног цвета у зимскоме сну

Дотрчала си до мене са топлим осмехом

Моје срце је куцало чак и због дугих тишина

Током дана које смо проводили заједно

Али од једног тренутка

Моји дани постали су дуги, а ноћи досадне

Уместо тебе, која си увек била уз мене

Себи сам много битнији био ја

Понекад сам у тајности размишљао

О томе да се растанем од тебе

Тада нисам знао да ће ме ово толико болети

Могу ли да вратим време уназад?

Воли ме, мене

(Што те више волим

То мањи постајем)

Разуми ме, мене

(Што те више разумем

То више нестајем)

Попут снегом прекривеног цвета у зимскоме сну

Дотрчала си до мене са топлим осмехом

Када су сви остали имали осмехе на лицу

Ја сам био једини у сузама

Људи су изгледали тако срећно

Осећао сам се као да сам једино ја чудан

Једино могу да размишљам

О лошим успоменама

Али зашто се сећам

Само твога лепог лица?

Сигуран сам да ти је било стварно тешко

Сигуран сам да си била усамљена

Беља од снегом прекривених цветова у зимскоме сну

Плакала си