Listam stranice prošlosti svoje
pa se setim one hladne zime.
Kad pod ruku šetasmo u dvoje
i po snegu pisah ime tvoje.
Ref.
Snegovi beli opet veju
vetar s planine oluju sprema,
srećni se ljudi ulicom smeju
al' tvoje ruke pod mojom nema.
Otišla si u proleće rano,
sa mirisom prvih ljubicica.
Drhtala si u naručju mome,
još se sećam uplakanog lica.
Ulicom idem zamišljen i sam
dok se vetar u granama smeje
gdje si sada, što mi se ne javiš ?
da li drugi tvoje ruke greje ?