Зашто тако суров снег,
Оставља твоје трагове...
И зашто јурцати,
И бежиш од мене ти...
Не да ми до јутра спавати,
Снег који се истопио је вода...
Ти само једно треба да знаш,
Волим те заувек...
Не да ми до јутра спавати,
Снег који се истопио је вода...
Ти само једно треба да знаш,
Волим те заувек...
Зашто се гласови звезда,
У полумраку једва чују?
Ветар суза је донео кишу,
Само ми сузе нису потребне...
Заборавила како да гледам у даљину,
Заборавила како да бројим до сто,
Заборавила како да волим фебруар,
Он те је украо заувек...
Заборавила како да гледам у даљину,
Заборавила како да бројим до сто,
Заборавила како да волим фебруар,
Он те је украо заувек...
Растају се, када је лаж
Спавају, када је тама,
И по телу, када је дрхтавица
Дозвољавају да полудиш...
Ако хоћеш да идеш- иди,
Ако хоћеш да заборавиш- заборави,
Само знај да на крају пута,
Ништа се више не може вратити...
Ако хоћеш да идеш- иди,
Ако хоћеш да заборавиш- заборави,
Само знај да на крају пута,
Нико се више не може вратити...
Никога више...
Не може вратити...