Смрт Милорада Поповића [Smrt Milorada Popovića] [English translation]

Муња сјева, црна земља јечи,

На Козари и Пољу Лијевчи,

Играју се муње и облаци,

А по пољу падају јунаци.

Борбу воде Дражини четници

И Титови црвени злочинци.

Наваљује банда са свих страна

Од хрватских усташа и од титови партизана.

Јуриш врши Гатачка бригада,

Крв се лије, омладина пада.

Две ноћи и два бела дана,

Љута борба траје без престанка.

На јуришу у сред оркшаја

А из ладне смрти загрљаја

Одјекује поклик и команда

Поповића славног Милорада:

“Напред браћо док нас је једнога

За слободу и за Краља свога;

Смрт презрите, не бојте се рана

То је увек било код нас Гачана.”

И још нешто рећи хотијаше

Али га љуте ране савладаше.

Погоди га партизански метак

И усташко метак још продуби му ране.

Живот даде милом роду своме,

На Лијевчу Пољу крвавоме.

Одужи се својој отаџбини,

Своме Гацку и Херцеговини.

Нек ти буде лака земља црна,

И захвална мајка Отаџбина.

Вечна слава, дични Милораде,

Нека ти виле на гроб цвеће саде.

Капетан Милорад Поповић (1913 - 1945), командант Невесинњског корпуса, рођен је Гацку, у Херцеговини. Његов отац, Марко Поповић био је учесник Првог Светског рата и он је унео први српски барјак у ослобођени Београд 1918. године, комунисти су га обесили 1944. у Гацком. Милорад је био поручник Краљеве гарде у Краљевини Југославији. Априлски рат га је затекао у Београду, успео је да избегне заробљеништво после слома јуогсловенске војске и одбегао је у Гацко. Био је један од вођа устанка против Италијанских фашиста и усташа 1941. године. Дража је 1942. стиго у Херцеговину где врши сморту четничких јединица и тада поставља Милорада за команданта Невесињског корпуса. 6. априла 1945. на Козари Милорад је погину у борби четника против усташа и комуниста.