To nije budalasti mali trenutak,
To nije zatišje pred buru.
Ovo je duboki i umirujući dah
Ove ljubavi na kojoj smo radili.
Izgleda da ne mogu da te grlim kao što želim
Stoga mogu da te osetim u svom naručju.
Niko neće da dođe i da te spasi,
Povukli smo previše lažnih uzbuna.
Tonemo
I ti to možeš da vidiš isto.
Tonemo,
I znaš da smo prokleti.
Moja draga,
Mi sporo plešemo u zapaljenoj sobi.
Ja sam bio taj o kome si uvek sanjala,
Ti si bila ta koju sam pokušao da privučem.
Kako se usuđuješ da kažeš da to nije ništa za mene?
Dušo, ti si jedino svetlo koje sam ikad video.
Iskoristiću najviše od sve tuge,
Ti ćeš da budeš kučka jer možeš.
Pokušaš da me udariš samo da me povrediš
Pa me ostaviš da se osećam prljavo
Jer ne možeš da razumeš.
Tonemo,
I ti to možeš da vidiš isto.
Tonemo,
I znaš da smo prokleti.
Moja draga,
Mi sporo plešemo u zapaljenoj sobi.
Hajde plači zbog toga - zašto ne plačeš?
Hajde plači zbog toga - zašto ne plačeš?
Hajde plači zbog toga - zašto ne plačeš?
Moja draga,
mi sporo plešemo u zapaljenoj sobi.
Zapaljenoj sobi,
Zapaljenoj sobi.
Zar ne misliš da bi trebalo da znamo do sad?
Zar ne misliš da smo trebali da naučimo nekako?