У једној од старих викендица
За великим и бучним столом
Ортаци су држали говор
О вечној дружби...
Дим у круг,
И чаше на екс.
Сви су се клели једно другом
Да своје неће заборавити,
Да ће заједно ићи!
Заједно и до краја.
Реч ортака...
Не можеш да разумеш ако
Ниси бежао од локалаца с сломљеним носем,
Пијан по двориштима.
Морамо да се растанемо!
Али привремено – значи, не на дуже. Можда на недељу дана, али сигурно не заувек.
О-о-о! О-о-о!
О-о-о! О-о-о!
А сутра ко ће куда.
Неко ће у војксу, неко на факс.
А онда... Здраво, породицо.
И ни минута.
Али да се не бисмо распали
Треба мање да слушамо жене.
Шта “не пијем”, какви “послови”?
Никад не одлажи блеју с ортацима.
Реч ортака...
Не можеш да разумеш ако
Ниси бежао од локалаца с сломљеним носем,
Пијан по двориштима.
Морамо да се растанемо!
Али привремено – значи, не на дуже. Можда на недељу дана, али сигурно не заувек.
О-о-о! О-о-о!
О-о-о! О-о-о!
И ако између нас успеју да стану
Подли и зли људи,
Шта год да ти о мени
Кажу...
Никада не жури
Да сечеш конопац у жару.
Не иза леђа,
Већ само у очи.
И видећеш да ће све бити
На свом месту такође.
Реч ортака...
Опстаћемо у овом сивом свету,
На силу у инат свим олошима.
И нећемо се растати.
Не привремено, чак не и на дуже.
Не на недељу дана, и сигурно не заувек!
О-о-о! О-о-о!
О-о-о! О-о-о!