Колективна одговорност прља попут чађи.
Хватам нечију руку, а осећам лакат.
Тражим очи, а осећам поглед,
Где се изнад глава налази задњица.
После црвеног изласка долази ружичасти залазак.
Оковани истим ланцем,
Повезани истим циљем.
Оковани истим ланцем,
Повезани истим.
Овде су зглобови млитави, а предели огромни.
Овде су возове уништили да би направили стубове.
Једне речи за кухињу, друге – за улицу.
Овде су орлови одбачени ради бројлерских кокошки,
И чак док се љубим ја се угледам
На
Оковане истим ланцем,
Повезане истим циљем.
Оковане истим ланцем,
Повезане истим циљем.
Може да се верује и кад нема вере,
Може да се ради и кад нема посла.
Сиротиња се моли, моли за
То да им сиромаштво буде загарантовано.
Овде може да се свира у себи на труби,
Али како год да свираш, свираћеш сигнал за повлачење.
И ако постоје они, који долазе код тебе,
Наћи ће се и они, који ће доћи по тебе,
Такође
Оковани истим ланцем,
Повезани истим циљем.
Оковани истим ланцем,
Повезани истим.
Овде жене траже, али налазе само старост,
Овде мерилом рада сматрају умор,
Овде нема ниткова у кожним кабинетима,
Овде први личе на последње,
И уморни су ништа мање од последњих, можда
Су
Оковани истим ланцем,
Повезани истим циљем.
Оковани истим ланцем,
Повезани истим циљем.
Оковани истим ланцем,
Повезани истим циљем.
Оковани истим ланцем,
Повезани истим циљем.
Оковани...