Umirem da te preklinjem,
da ne ides, moj zivote.
Umirem da te cujem,
da kazes stvari koje nikad ne govoris.
Cutim i odlazis,
cuvam nadu,
da cu biti sposoban jednoga dana,
da ne sakrivam rane,
koje me zabole kad pomislim,
da cu te voleti svakog dana malo vise.
Koliko vremena cemo cekati?
Umirem da te zagrlim,
i da me zagrlis tako cvrsto.
Umirem da te zabavim,
i da me poljubis kada se probudim,
smesten na tvojim grudima, sve dok se sunce ne pojavi.
Odlazim gubeci se u tvom mirisu.
Odlazim gubeci se na tvojim usnama,
koje se priblizavaju saputajuci reci
koje dolaze do ovog jadnog srca.
Odlazim osecajuci vatru u unutrasnjosti.
(Refren)
Umirem da te upoznam,
da saznam sta mislis,
da otvorim sva tvoja vrata,
i da pobedim te oluje, koje hoce da nas sruse.
Da centriram na tvoje oci moj pogled,
da pevam sa tobom u zore,
da se ljubimo dok ne istrosimo nase usne,
i da vidim na tvome licu svakog dana,
kako raste to seme...
Da stvoram, sanjam, da pustim sve da se desi,
ostavljajuci strah od patnje.
Umirem da ti objasnim,
sta mi prolazi kroz glavu.
Umirem da te zainteresujem,
i da nastavim da budem u stanju da te iznenadim.
Da osetim svakog dana tu ljubav na prvi pogled.
Sta me briga sta drugi govore?
Sta me briga sta drugi misle?
Ako sam luda, to je moja stvar.
I sada opet gledam svet u moju korist,
ponovo vidim sjaj svetlosti sunca.
(Refren x2)