Како рећи да ме има у хиљаду
делова мојих костију,
да су срушeне шеме мог живота
сада кад је све било савршено.
И нешто више од тога,
испрао си ми разум и причао о тежини
мог малог тела
које се претвори у реку,
мог малог тела
које се претвори у реку.
Тешко ми је отворити очи
и радим то полако, полако,
не знајући да ли си још у близини.
Чувам успомену на тебе
као најбољу тајну,
како је било слатко имати те у себи.
Потоји део светла
у овом мраку
да ми да мир.
Време лечи све,
олују и мир,
време лечи све
олују и мир.
Остаће ми увек
меки глас мора,
враћање да удишем кишу која ће пасти
на ово тело и квасити
цвет који расте у мени,
и вратити осмех
и сваког дана на трен помисао на тебе.
На меки глас мора,
на враћање да удишем кишу која ће пасти
на ово тело и квасити
цвет који расте у мени,
и вратити осмех
и сваког дана на трен помисао на тебе.
Како рећи да ме има у хиљаду
делова мојих костију,
да су срушeне шеме мог живота
сада кад је све било савршено.
И нешто више од тога,
испрао си ми разум и причао о тежини
мог малог тела
које се претвори у реку,
мог малог тела
које се претвори у реку.
Остаће ми увек
меки глас мора,
враћање да удишем кишу која ће пасти
на ово тело и квасити
цвет који расте у мени,
и вратити осмех
и сваког дана на трен помисао на тебе.
На меки глас мора,
на враћање да удишем кишу која ће пасти
на ово тело и квасити
цвет који расте у мени,
и вратити осмех
и сваког дана на трен помисао на тебе.