Siempre es de noche [Serbian translation]

Pričaj mi kako pada noć

Dok pričaš misliću

Kako si lepa, kakva je sreća biti

Polovina jedne popodnevne priče

Koji posmatram dok te slušam

Jer su moje oči tvoj glas

Približi se, i kad budemo koža do kože

Moje ruke će te crtati

Tvoj miri će mi reći tvoje godište

Kraj tebe, spojeni ne znajući zašto

Sigurno mi se primećuje

Sjaj iluzije

Jer kraj tebe mogu da zaboravim...

Da je za mene uvek noć

Ali ova noć je kao zalazak sunca

Ako uspeš da mi se život prikaže

Tvoje oči će biti one što sijaju

A Mesec neka izbrišu

U mojoj večnoj tami

Nebo ima ime, tvoje ime

Šta ne bih dao pogledam

Makar bilo samo na tren

Hladno je, kasno je i moraš da se vratiš

Neko te čeka, sigurno

Još jednom nam je vreme odletelo

Vratićeš se? Reci da ćeš se sutra vratiti

Kao što jesi svakog popodneva

Da mi ispričaš kako umire dan

I otišla je... Ona se udaljila od njega

Ali, kao u pismima... dve tačke

Post skriptum, zaboravio sam, nisam se predstavio

Samo sam bio slučajni svedok

Sve dok me odjednom nije zapitao

"Bila je lepa, zar ne?"

"Više od meseca" rekao sam, i nasmešio se

Nikad više neće prekoravati sebe

Što pokušava da osvane

Neće se gubiti u noći

Jer njegova duša danas sija većom jačinom

Nego milion sunca

Ali, u njegovoj večnoj tami

Ponekad se čuje na sav glas

Šta ne bih dao pogledam

Makar bilo samo na tren

Što pokušava da osvane

Neće se gubiti u noći

Jer njegova duša danas sija većom jačinom

Nego milion sunca

Ali, u njegovoj večnoj tami

Ponekad se čuje na sav glas

Šta ne bih dao pogledam

Makar bilo samo na tren

Šta ne bih dao pogledam

Makar bilo samo na tren