Kada bih bila Božja prijateljica
Kada bih napamet znala sve molitve
Kada bih bila plemićke krvi
I imala dar brisanja, i obnavljanja
Kada bih bila kraljica, ili mađioničar
Ili princeza,vila, ili kapetan
Nekog plemenitog roda
Kada bih imala ogromne korake
U bedu bih stavila parče neba,
Sve suze u reku,
Oživela bih pustinje
Koje je čak i nada napustila
Posadila bih utopije
Klanjanje bilo bi zabranjeno
Ne bi se više skrivali pogledi
Kada bih imala hiljade i stotine
Talenat, snagu ili šarm
Gospodara, moćnika
Kada bih imala njihovih duša ključeve
Kada bih znala kako da otmem
Vatreno oružje od armije titana
Ponovo bih upalila ugašene dečje snove
Stavila bih boje u muke
Izmislila bih Edene
Za one bez sreće, za one bez zvezda, da barem nešto imaju
Ali ja imam samo srce, puno zakrpa
I dve ispružene ruke, nalik grančicama
Glas koji odnese jutarnji vetar
Ali, ako se naše ruke spoje
Milion naših srca zajedno
Kada bi spojili naše glasove
Kakve bi im se zime oduprele?
Izgradićemo snažan svet, zemlju, srodne duše
Sve to u tom pepelu
Malo po malo, mrvicu po mrvicu, kap po kap, srce po srce
Malo po malo, mrvicu po mrvicu, kap po kap, srce po srce