Nosim sunce u rucnom prtljagu,
dosla sam bez previse razmisljana.
Zamisljam te ovde, oprastajuci se od mene
i dobijam ovlas ruku koja steze.
Nosim osmeh primoran
i dusu malo na upozorenju,
zato sto su srusili moje brodove,
ostala sam ploveci na otvorenom moru.
Ako me zaboravis ziveces mirno,
imaces planove i proekcije.
Ako me zaboravis nece biti vrtloga,
ni izliva emocija,
jer u trenutku naseg pronalaska
dosla je potpuna oluja
i iako su te moje svece trazile,
moja adresa je bila mirna.
Ako me zaboravis ziveces mirno,
imaces planove i proekcije.
Ako me zaboravis nece biti vrtloga.
Nosim kofer pun
knjiga da ne bih razmisljala o tebi,
kazu da kada se posmatras
iskreno nije ono sto ti izlazi.
Moram da te preznojim
kao sto se *znoji u letnji dan,
kao kaput koji dolazi da te zamota
kada ne uspes da ga otkopcas.
I ako me zaboravis ziveces mirno,
imaces planove i proekcije.
Ako me zaboravis nece biti vrtloga,
ni izliva emocija,
jer u trenutku naseg pronalaska
dosla je potpuna oluja
i iako su te moje svece trazile,
moja adresa je bila mirna.
Ako me zaboravis ziveces mirno,
imaces planove i proekcije.
Ako me zaboravis nece biti vrtloga,
ni izliva emocija,
jer u trenutku naseg pronalaska
dosla je potpuna oluja
i iako su te moje svece trazile,
moja adresa je bila mirna.
I ako me zaboravis ziveces mirno...
Jer u trenutku naseg pronalaska
dosla je potpuna oluja
i iako su te moje svece trazile,
moja adresa je bila mirna.
I ako me zaboravis ziveces mirno...