Разматрао сам самоубиство,
али то у ствари није мој стил.
Зато мислим да ћу уместо тога
да глумим досаду
и задржим сву ону крв коју бих пролио.
Због ње се осећам тако непријатно,
срце ми је стварно на коленима,
али успевам да задржим
безизражајно лице толико добро
да чак ни мајка не може да ме провали.
Моја драга је толико сујетна
да је скоро као огледало,
али звук њеног имена
шаље трајне дрхтаје низ моју кичму.
Држим њену фотку на срцу
јер у мом животу она игра главну улогу.
Сав тај алкохол и цигарете,
нема места за јефтина кајања.
(превео Гаврило Дошен)