Shelter From The Storm [Serbian translation]

Bilo je to u drugom životu,

jednom od muke i krvi

Kad je crnilo bilo čedno

a put pun blata

Došao sam iz divljine,

stvorenje bez oblika reče uđi

„Daću ti sklonište od oluje“

A ako ponovo prođem ovuda,

možete biti sigurni

Uvek ću dati sve od sebe za nju,

na tome dajem svoju reč

U svetu smrti čeličnih očiju,

i muškarca koji se bore da im bude toplo

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Ni reč između nas nije progovorena,

tu je bilo malo rizika

Sve do te tačke

je ostalo nerešeno

Pokušajte da zamislite mesto

gde je uvek sigurno i toplo

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Izgoreo sam od iscrpljenosti,

zakopan u tuči

Otrovan u grmlju

i oduvan sa staze

Lovljen kao krokodil,

opustošen u kukuruzu

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Odjednom sam se okrenuo

i ona je stajala tamo

Sa srebrnim narukvicama na zglobovima

i cvećem u kosi

Prišla mi je tako graciozno

i uzela moju krunu od trnja

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Sada je zid između nas,

nešto se tamo izgubilo

Uzeo sam previše zdravo za gotovo,

primio sam ukrštene signale

Samo da bih pomislio da je sve počelo

u jedno davno zaboravljeno jutro

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Pa, zamenik hoda na tvrdim noktima

a propovednik jaše na brdu

Ali zapravo ništa nije bitno,

propast je jedino što se računa

A jednooki pogrebnik,

duva u šupalj rog

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Čuo sam kako plaču novorođene bebe

kao tužna golubica

I starci s polomljenim zubima

nasukan bez ljubavi

Da li razumem tvoje pitanje,

čoveče,jesi li beznadežan i odbačen?

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

U malom selu na brdu,

kockali su se u moje odelo

Nagodio sam se za spasenje

i dali su mi smrtonosnu dozu

Ponudio sam svoju nevinost

i vratio se sa porugom

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“

Pa, živim u stranoj zemlji

ali ja ću obavezno preći granicu

Lepotica hoda oštricom britve,

jednog dana ću je učiniti svojim

Kad bih samo mogao da vratim sat unazad

od kada su se rodili Bog i ona

„Uđi“, rekla je,

„Daću ti sklonište od oluje“