Sreda ujutru u pet sati
Dok dan pocinje
Tiho zatvarajuci vrata njene spavace sobe
Ostavljajuci poruku,nadajuci se da ce ona reci vise
Ona silazi,dole,u kuhinju
Drzeci svoju maramicu
Tiho okrece kljuc od zadnjih vrata
Korak napred,ona je slobodna
Ona (Dali smo joj vecinu nasih zivota)
Napusta (Zrtvovali vecinu zivota)
Dom (Dali smo joj sve sto novac moze kupiti)
Napusta dom,zivela je sama (zbogom,zbogom)
Toliko godina
Otac hrce dok se zena oblaci u haljinu
Podize pismo koje lezi tamo
Stoji sama na vrhu stepenista
Ona se slama i vice muzu
"Tata,nasa beba je otisla"
Zasto nas je tretirala tako nepromisljeno
Kako je mogla ovo da mi uradi?
Ona (Nikada nismo pomislili na nas)
Napusta (Nikada nismo pomislili na nas)
Dom (Borili smo se citav zivot da se snadjemo)
Napusta dom nakon sto je zivela sama (zbogom,zbogom)
Toliko godina...
Petak ujutru u devet sati
Ona je daleko
Cekajuci sastanak
Sa momkom,prodavcem motora
Ona (Sta smo uradili pogresno?)
Se (Nismo znali da je bilo pogresno)
Zabavlja (Zabava je jednina stvar koju novac ne moze kupiti)
Nesto u nama je to uvek poricalo (Zbogom,zbogom)
Toliko godina
Ona napusta dom
Zbogom,zbogom