Љуба моја млада рече мени:
„Мојој мајци нећеш сметати,
И мој отац те неће
Због твог мањка стоке вређати.”
Па се макну од мене,
И ово рече:
„Неће бити дуго, љубави,
До дана нашег венчања.”
Макну се од мене
И је ишла по сајму,
И с' љубављу је гледах
Како се креташе овуда и онуда.
Па ка својој кући покрену
Кад беше будна једна звезда,
Док се лабуд у сумраку
Повлачаше са језера.
Синоћ сањах
Љуба моја млада улази.
Тако тихо прође
Да њој не испушташе звук кораци.
Па се до мене привуче
И ово рече:
„Неће бити дуго, љубави,
До дана нашег венчања.”
„Неће бити дуго, љубави,
До дана нашег венчања.”