Serbian Folk - Вила са Кошара [Complete text + full-length, uncut video]

Крвав мјесец врх Кошара,

Гробнице га србске скриле,

Језним ехом мрак дамара

…И јецајем горске виле.

Смртним ропцем шума збори:

Вратите се, браћо мила,

Зар вам мушки рс не кори

посестрима ваша вила?!

Одсјекли јој пси увојке,

Сустигла је мрска хајка,

Ал' се неда зор ђевојка,

Нагоркиња наша мајка.

Но крстаче ове стражи

И аманет витезова,

Јуначке им ране блажи

Старом пјесмом са Косова.

Тихо тужи и запјева,

Ненавикла на окове,

К'о Косовка, негда, дјева,

Мртву браћу пјесмом зове.

Вратите се, соколови!

Вратите се мени, амо!

Траже од нас прађедови,

Да душмане ишћерамо.

Дижите се, див јунаци,

Почивати не смијете,

Треба јарам да се збаци

И да опет погинете.

Нема Космет ко да брани,

Трулије су њине кости,

Дижите се, опјевани,

А њима нек' Бог опрости.

Они мртви свијетом ходе,

Нијесу ни били живи,

'Ајде, браћо, устај, роде,

Јуриш, соколови сиви!

Вратите се, соколови!

Вратите се мени, амо!

Траже од нас прађедови,

Да душмане ишћерамо.

Дижите се, див јунаци,

Почивати не смијете,

Треба јарам да се збаци

И да опет погинете.

А ја гледам лијућ' сузе,

Гдје нас мртви живе каде,

Ко нам, браћо, душу узе,

Сви за вилом! Нисмо Јуде....