Ne postoji toliko ljudi,
Koji te stvarno mogu rasplakati…
I ne postoji,
Previše stvari,
Koje te mogu dodirnuti iiznutra,
Kada se to desi,
Osećamo se kao da umiremo,
Najbolje vreme,
Za odgovore može biti,
Kada plačemo….
Zar nismo zaista, zaista, živi,
Kada plačemo,
Zar zaista, zaista ne osećamo,
Kada plačemo….
Ljudi mogu reći,
Da se ne mole,
Ali se i dalje nadaju,
Nadamo se ipak,
I ako ne verujemo,
Ili se ne nadamo…
Onda umiremo sa nadom….