Cvjećar na ćošku je jutros pitao za tebe.
Rekao sam da nisi tu i rekao je da te pozdravim.
Ruže su mu bile svježe kao tvoje odsustvo.
Šetao sam i malo razmišljao o tebi.
Krasio sam moju nadu tobom.
Ni uske ulice ni prazne stanice
nisu mi pomogle da te zaboravim.
Da li jedno tvoje malo "Zbogom"
može da prekine tako veliku ljubav, šta misliš?
Ponekad kamen kaldrme, ponekad ulični svirač,
znači, ti si Istanbul.
Da li jedno tvoje malo "Zbogom"
može da prekine tako veliku ljubav, šta misliš?
Ponekad obala Kanlidža*, ponekad sama Devojačka kula,
znači, ti si Istanbul.