Vreme nam protiče kroz ruke, brže nego što smo želeli
Ne štedi ništa i nikoga, ni ono što voliš
I u jednom trenutku sata ništa više ne želim za sebe
samo da prostor ovog vremena nestane
Nije preostalo mnogo vremena do ukrštanja naših puteva
Dođi, stvorićemo od toga malu večnost
Sa sigurnošću ove duše ostaju zauvek povezane
bez obzira koliko nas milja jednom bude razdvajalo
Videćemo se ponovo
Videćemo se ponovo
U ovom svetu postoje mnoge granice koje nas razdvajaju
Da je moja reč dinamit, sve bih digla u vazduh
I svi putovi su zatvoreni, ali pronaćiću broj
Sagradiću zlatne mostove ispod patnje i srušiću ih
Onda još jednom i još jednom
I koliko god koštalo - svejedno mi je, sačuvala bih ga zauvek
Pošla bih na svako putovanje,svejedno koliko neugodno bilo
Kada bismo se samo još jednom videli
Videćemo se ponovo
Sve ću zidove srušiti
Da te vidim bilo bi kao olakšanje za muke i odustajanja
Kao jedan živi podsetnik za mene ovde si ti
Za tebe sam trčala bosa preko slomljenog stakla i nikada se nisam žalila
Jer sada kada ispred tebe stojim, svaki napor je vredeo
Čak iako će još večnost trajati dok se ne budemo razdvojili
Već sada jedva mogu da čekam, da te vidim ponovo
Videćemo se ponovo