Koliko samo priča
sam u životu doživeo
i ko zna koliko planiranih
sanjarenja
priča o rekama
bezgraničnim prerijama
priča o pustinjama
i koliko sam samo puta video
sa pramca broda
usred zapljuskivanja i vetra
beskrajnost mora
kako me prožima
srdačno miluje
srce mi osvetljava
A onda beli sneg,
prvi pupoljci
zagrljaj tišine
sva moja čula preplavljuje
osećajem da sam sam i živ
među moćnim planinama
i beskrajnim prostranstvima
A onda se vratim tu
svom životu
danima kao što su oni
kad sam s tobom u svađi
kad me odbacuješ hladnoćom
svakodnevnih zima
Ne, s tim ne mogu da se pomirim
To nije život kakav sam želeo
za kojim sam čeznuo
To nije onaj san
koji sanjali smo zajedno
to donosi suze
i ja i dalje ne verujem
da je ovo jedini način za nas
Ako ostanemo zajedno
mora biti neki razlog za to
i ja bih voleo da ga večeras otkrijemo
Ako smo zajedno
tu ima nešto
što će nas večeras zbližiti
Nedostaješ mi, znaš
Nedostaješ mi, znaš
A onda se vratim tu
svom životu
u kome života izgleda nema
svađam se s tobom i traćim
to malo večnih trenutaka
Ne, ne mogu da se pomirim
da život znači ovde ostati
trošiti ga na besmislene rasprave
igrajući s tobom igre
danju bolne
noću se povlačiti u sebe
i ja i dalje ne verujem
da je ovo jedini način za nas
Ako ostanemo zajedno
mora biti neki razlog za to
i ja bih voleo da ga večeras otkrijemo
Ako smo zajedno
tu ima nešto
što će nas večeras zbližiti
Nedostaješ mi, znaš
Nedostaješ mi, znaš