Otišao je sa suncem
Bez reči i bez zbogom
Ne sećam se njegovog lica niti glasa
Otišao je stidljivo
Sa večernjom svetlošću
Sada znam da nisam uspela da ga razumem
Otišao je bez upozorenja
Nisam mogla da mu pravim društvo
Na sastanku sa tamom
Ne znam da li mu nedostajem,
Da li mi je oprostio
Samo znam da ga više nema
Otišao je tako normalno
Jednog popodneva, jednog dana
Tako lako da ne mogu da mu oprostim
Gledao me je, osmehivao se
Kako sam mogla da znam
Da je njegov osmeh možda bio zbogom?
Otišao je tako prirodno
Kao kada reka odlazi u more
Otišao je odavde do večnosti
Ne znam da li mu nedostajem,
Da li mi je na kraju oprosio
Samo znam da više nije ovde
I što je najgore... Neće se vratiti