Schöne Wahrheit [Serbian translation]

[Hook - Chima]

Lepa istino, tražim te

Tražim na nebu i iza mora

Pokaži mi malo pravac kuda

Lepa istino, trebaš mi ovde

Dok se ne izgubim nikuda

Kaži mi kuda, kuda, kuda, kuda moram gledati

[Verse 1: Curse]

Slušam kako kažu "Kurse, sve je dobro"

Slušam samog sebe kako kažem "sve je dobro"

Ali ipak je sve ponekad samo bes na sebe samog zbog nedostatka hrabrosti

Takav biti kakav jesam, umesto onakav kakav mogu, to nije dovoljno

Navrću se očekivanja visoko na mene, koje znam da mogu postići

Ipak put do neba vodi uglavnom kroz pakao

Vidim kako umirem kao junak u staroj legendi

Dok svi ne kažu" Evo ga put" ipak ja sam samo sakriven

u sebi prekriven ispod prljavštine

Gde se uzdižeš, tu padaju trunke

Gde je nada, tu padaju suze

Tu gde su očekivanja, padaju veliki planovi

Uokvirujem ponekad svoju sliku, pre nego što slikam

Imam prostor, imam vremena i delo ima već ime

Ipak nema još poteza četkicom na papiru,

vidim to u sebi

Ipak tako nejasno, da se usudim da izrazim

Izrazito me blokira

Pričam komplikovano, jer sam komplikovan, i komplikovano mislim

I samog sebe često kao posledica u svojoj glavi pretrčim i iščašim zglob

Nemam strah od sveta, ipak često ne znam, šta me održava

Nekako nemam sumnje, ipak sumnjam u sebe samog

Sve dobre namere izgovaram i stavljam ih u reči

Ciljevi su svi veliki,

Moja priprema perfektna

Ruta postavljena, kofer spakovan, moj celi život izrečen

Rezervisao sam, kuda želim ići, poštovanje za sve što napuštam

Imam zeleni talas u plavom , znam da sam slobodan

Ipak ako je sve tako jasno:

Zašto se onda dvoumim?

[Hook - Chima)

Lepa istino, tražim te

Tražim na nebu i iza mora

Pokaži mi malo pravac kuda

Lepa istino, trebaš mi ovde

Dok se ne izgubim nikuda

Kaži mi kuda, kuda, kuda, kuda moram gledati

[Verse 2: Curse)

Pišem stvari iz duše,

Stvari iz svoje duše

Muzika je kao terapija za zdrave, koji sami sebe muče

Znam da sve mogu sam birati, kakav lep paradoks

Jer što više slobode imam, to mi je glava teža

Kada se vidi, da nema nikog, ko bi za tebe nešto učinio,

Urežu se granice,ipak istovremeno se prekriju sa ogromnim teretom

Pošto ne postoji niko više, ko ima odgovornost za to, što se desilo,

I svejedno, čak iako bude loše, odgovornost je na tebi

Rado bih doživeo svoju sudbinu, u tudjim rukama ležao

Onda bih imao držanje i biće,na koga bi krivicu postavio

Ipak, ja sam jednostavno načitan, moje znanje mi ne dozvoljava da tražim postojanost u veri, to bi bila samoobmana

Sve je dvaput sečeno i kako god se obrne, krvari

Pokušaj u besmislenosti, postoje samo dela koje ja pokušavam

Vrtim se u krug,

Moj duh je previše brz

Za moje opšte dobro

Ponekad bih rado bio na kratko prazan

Da bih se od samog sebe odmorio

Treniram, krećem se u tišini, skroz se napijem,

Idem da jedem

Da bih sve nadoknadio, što bi inače moj mozak pretio da isecka

Majstor stare umetnosti nagona moli za naklon i stoji pred osmi Den borilačkih veština u samoodricanju

Škola se zasniva na obmanama, sve je lako kada ide

U ogromnom kolapsu zamka u kući od karata retko dodje do razočarenja

Očekivanje je moj talac, istovremeno i blagoslov i prokletstvo

Poslednja rečenica mora biti rešenje,

precrtavam je zbog toga

[Hook - Chima]

Lepa istino, tražim te

Tražim na nebu i iza mora

Pokaži mi malo pravac kuda

Lepa istino, trebaš mi ovde

Dok se ne izgubim nikuda

Kaži mi kuda, kuda, kuda, kuda moram gledati