Стојим на вратима
„Ружичастог фламинга“
и плачем на киши...
Наша љубав је била „онако“
и ја ћу се потрудити
да се никад не понови.
Ти и ја смо били виц године,
била си свачија,
само не моја,
чини ми се...
Покушао сам да нам успе,
ти у коктел хаљини
а ја у оделу,
али то просто нисам био ја.
Ти си навикла да носиш мање одеће,
а сада ти је живот у хаосу,
тако си несигурна.
Трпео сам све сцене,
а ова ће се играти по моме.
Склони руке са мене,
не припадам ти, схвати.
Склони поглед са мог лица,
последњи пут,
никада те нисам знао,
ни ти ниси знала мене.
Реци здраво и збогом,
реци здраво, махни збогом...
Под тамноцрвеним светлом
видим како ти се шминка топи,
али, девојчице,
ти ћеш се увак шминкати,
зато немој да се мрштиш,
не пристаје ти.
А шта ће бити са мном,
па, наћи ћу неку
која се не продаје јефтино,
неку фину малу домаћицу
која ће ми пружити стабилност
и неће скретати с пута.
Склони руке са мене,
не припадам ти, схвати.
Склони поглед са мог лица,
последњи пут,
никада те нисам знао,
ни ти ниси знала мене.
Реци здраво и збогом,
реци здраво, махни збогом...
У вези смо већ прилично дуго
и био је прави пакао да је држим у тајности.
Будимо странци који се срећу по први пут, може?
Само се осмехни и реци здраво.
Реци здраво, онда махни збогом,
реци здраво, махни збогом...
Реци здраво, онда махни збогом,
реци здраво, реци збогом,
збогом...
Реци збогом,
збогом...
(превео Гаврило Дошен)