Predsednik Džo je jednom imao san
Svet ga je držao za ruku, dao im je zalog
Pa im je rekao svoju šemu za Spasonosnu mašinu
Nazvali su je Molitva, njen odgovor je bio zakon
Njena logika zaustavila je rat, dala im hranu
Kako su je obožavali dok nije zaplakala u svojoj dosadi
„Molim vas, ne verujte u mene, molim vas, ne slažite se sa mnom
Život je prelagan, kuga je sada sasvim moguća
ili možda rat, ili ću vas sve pobiti
Ne dozvolite mi da ostanem, ne dozvolite mi da ostanem
Moja logika kaže sprži, bolje me pošaljite
Vaši umovi su previše zeleni, prezirem sve što sam videla
Ne možete založiti svoj život na Spasonosnu mašinu
Treba mi da letite, i pokazaću da umirete
Da li je život izvan razuma, sveta dimenzija vremena
Opažam svaki znak, mogu da ukradem svaki um
Ne dozvolite mi da ostanem, ne dozvolite mi da ostanem
Moja logika kaže sprži, zato me pošaljite
Vaši umovi su previše zeleni, prezirem sve što sam videla
Ne možete založiti svoj život na Spasonosnu mašinu