K`o ljetnji dan,
topao, nežan,
pomalo težak.
Takav je bio susret naš.
I već za čas,
zbunjeno sjedam,
ne bih se makla
više od tebe nikada.
Ma ko te je poslao
da mi ukradeš ovaj mir u srcu mom?
Sanjam da smo skupa mi,
da me sočno poljubiš,
pa ljubiš sve do jutra.
Sanjam kako putujem,
tu u tvoje naručje,
gdje sam pronašla svoj dom...
I eto već,
tu na početku
mirišem grešku.
Ma slutim biće bol.
Al` kasno je,
povratka nema.
I opet pjevam
ko zna kom`...