Kad god stupim napolje
Neko tvrdi da vidi svetlost
Izgleda mi da smo svi mi izgubili naše strpljenje
Jer svi misle da su u pravu
I niko ne misli da možda samo
Postoji više od jednog puta do našeg konačnog odredišta
Ali nikad neću saznati
Da li sam u pravu ili ne
Jer svi mi idemo u istom smeru
I nisam siguran kojim putem ići
Jer sve vreme
Smo išli u istom smeru
Umoran sam od igrica
Tražeći nekog drugog da krivim
Za sve rupe u odgovorima koje se jasno pokazuju
Za nešto da popuni prostor
Da li je sve vreme koje sam proveo rasipanje
Jer tako puno izbora ukazuju isti put kojim sam išao?
Ali nikad neću saznati
Da li sam u pravu ili ne
Jer svi mi idemo u istom smeru
I nisam siguran kojim putem ići
Jer sve vreme
Smo išli u istom smeru
Išli u istom smeru
Istom smeru
(Istom smeru)
Stoga zašto samo mora da postoji
Jedna ispravna filozofija?
Ne želim da idem i pratim tebe
Samo da završim kao jedan od njih
I zašto mi uvek govoriš
Šta želiš da ja verujem?
Voleo bih da mislim da mogu da idem svojim putem
I da te sretnem na kraju
Idem svojim putem i sretnem te na kraju
Nikad neću saznati
Da li sam u pravu ili ne
Jer svi mi idemo u istom smeru
I nisam siguran kojim putem ići
Jer sve vreme
Smo išli u istom smeru
Išli u istom smeru
Išli u istom smeru
Istom smeru
(Istom smeru)