Пије виски с ледом јер је живот досадан,
Кажу да има мозга, а хтела би осећања.
Тугује, купује нову обућу.
Само тишина пише на чет,
Одакле им само те добре девојчице?
Не зна се с ким ћеш да заспиш, само без суза,
Ко се пробуди код куће – њему награда.
Плеши, мој боже, као да камера нема,
Јер све игре су за двоје, а ја сам сама, сама,
Сама, сама.
Право у срце удара, већ без наговештаја,
Кажу да има мозга, а хтела би светионике,
Огреботине су од прстију, а не од речи.
Поново ме издају smoky eyes,
Поново бол данас има величину plus size.
Јер се тај ветар променио, другу изабрао,
Али ко се зауставио – тај је изгубио.
Плеши, мој боже, као да камера нема,
Јер све игре су за двоје, а ја сам сама, сама,
Сама, сама.
Плеши, мој боже, као да камера нема,
Плеши, мој боже, плеши, мој боже.
А ја сам сама, сама, сама.
Сама, сама, сама,
Сама, сама, сама.
А ја сам сама, сама.