Када се заврше летови првих ластавица
и ти уморна стигнеш својој кући
Видећеш с прозора речи од бљештавих лампица
написаћу ти: «не плаши се, с тобом сам»
Ми постојимо само на дистанци и ван гравитације
Желиш да падаш, нећу те задржавати, желиш да летиш, лети!
Али ја сам хиљаду пута кидао мреже,
сам себи сам викао, одлазим заувек
Несхватљиво како сам преживео до јутра,
Поздрав, Вера!
Ипак, ја ћу бити с тобом или ћу бити сам,
даље не побећи, ближе не прићи
Пре него што заувек променим бројеве,
Поздрав, Вера!
Ти се не дешаваш, иако те сањам ноћу уочи петка
Не одговараш ни на једну лозинку
Не грешиш и мени се све чешће чини
да си представница неоткривених светова.
Ми постојимо само на дистанци и ван гравитације
Желиш да падаш, нећу те задржавати, желиш да летиш, лети!
Али ја сам хиљаду пута кидао мреже
Сам себи сам викао, одлазим заувек
Несхватљиво како сам преживео до јутра,
Поздрав, Вера!
Ипак, ја ћу бити с тобом или ћу бити сам
Даље не побећи, ближе не прићи
Пре него што заувек променим бројеве,
Поздрав, Вера!