Andjeo slika mesece od metala,
unistava cvece od papira.
Ko zna sta ima u njegovoj glavi?
Ostao je sedeci vise tamo
u njegovoj zbunjujucoj stvarnosti,
zaljubljen u nista.
Zamislli da moze da te voli
koliko traje jedna prica.
Zamisli da te obasuo poljupcima.
Ako ti zelis bio bi delirijum tvog univerzuma,
oprosti mi ako izgubim razum,
ali sa tobom umirem u vatri.
Sta mogu da radim?
I nek podigne ruku
ko ne nosi ludaka unutra.
Dodji i prati me,
jer otisak samoce je otisao.
Andjeo spava sam na kaucu
i ja ga cuvam zato sto znam
da krije dusu ogromnu.
Ponekad ljudi ne znaju,
ponekad ljudi ne razumeju,
osudjuju te zato sto si drugaciji.
Zamislli da moze da te voli
koliko traje jedna prica.
Zamisli da te obasuo poljupcima.
Ako ti zelis bio bi delirijum tvog univerzuma,
oprosti mi ako izgubim razum,
ali sa tobom umirem u vatri.
Sta mogu da radim?
I nek podigne ruku
ko ne nosi ludaka unutra.
Dodji i prati me...
Ako ti zelis bio bi delirijum tvog univerzuma,
oprosti mi ako izgubim razum,
ali sa tobom umirem u vatri.
Sta mogu da radim?
I nek podigne ruku
ko ne nosi ludaka unutra.
Dodji i prati me,
jer otisak samoce je otisao.