Осећам да има нечег у ветру
Што се осећа као трагедија на видику
И иако бих хтела стајати уз њега
Не могу се отарасити овог осећаја којег имам
Да најгоре само што није стигло
И да ли примећује моја осећања према њему?
И да ли ће видети колико ми он значи?
Мислим да није суђено
Шта ће бити са мојим драгим пријатељем?
Куда ће нас његови поступци одвети тад?
И мада желим да се придружим осталима
У њиховом одушевњеном облаку
Колико год се трудих, не траје
И да ли ћемо икад завршити заједно?
Не, мислим да нећемо, није суђено да постане тако
Јер ја нисам она [посебна]