Ove nedelje bez tebe
činile su mi se kao večnost.
Toliko sam žudela da te poljubim
da me bole usne.
Vidi, strah nas je naveo
da napravimo gluposti,
od straha smo toliko puta
bivali gluvi i slepi.
A dan posle bure,
kad se najmanje nadaš
izlazi sunce.
Od silnog sabiranja
na kraju se negde zabrojiš,
jer jedan i jedan
nisu uvek dva.
I kad se najmanje nadaš
izlazi sunce.
Za tobom sam plakala
do samih granica mogućeg,
i to kada sam mislila da sam nepobediva.
Ali nema zla koje traje sto godina,
niti tela koje bi tu patnju podnelo;
a najbolje nas uvek čeka negde
napred...
I dan posle bure,
kad se najmanje nadaš
izlazi sunce.
Od silnog sabiranja
na kraju se negde zabrojiš,
jer jedan i jedan
nisu uvek dva.
A kad se najmanje nadaš
izlazi sunce.
A kad se najmanje nadaš
izlazi sunce.
A dan posle bure,
kad se najmanje nadaš
izlazi sunce.
Od silnog sabiranja
na kraju se negde zabrojiš,
jer jedan i jedan
nisu uvek dva.
A samo dan posle, izlazi sunce!