Danas ću napisati tužnu pesmu
Načiniću je stvarno dugačku
Tako da svi mogu da vide,
Da sam vrlo nesrećna.
Želim da nisam uvek bila u pravu
Želim da nije uvek bila moja greška
Ali prst kojim pokazuješ
Oborio me je na kolena
I sve što treba da znaš je
Žao mi je ne liči na mene,
Zrelosti mi nedostaje
Stoga nemoj,nemoj me pustiti
Samo mi reci da odrastanje ide sporo
Pitam se šta bi moji mama i tata rekli,
Kad bi im rekla da plačem svakog dana.
Ali dovoljno je teško živeti tako daleko.
Želim da nisam uvek bila hladna
Želim da nisam uvek bila sama
Kada se žurka završi,
Kako ću stiću kući?
I sve što treba da znaš je
Žao mi je ne liči na mene,
Zrelosti mi nedostaje
Stoga nemoj,nemoj me pustiti
Samo mi reci da odrastanje ide sporo
Ako su sva pravila stvorena da se iskrive
I zakleo si se da si mi prijatelj
Sada moram da počnem sve ispočetka
Jer iako će zauzeti tvoje mesto
I plašim se da nikad neću spasiti
Sve deliće ljubavi koju smo vodili
I žao mi je,ne liči na mene
Zrelosti mi nedostaje
Stoga nemoj,nemoj me pustiti
Samo mi reci da se mogu okliznuti i pasti
I ti me nećeš pustiti
Samo mi reci da odrastanje ide sporo
I žao mi je
Ne liči na mene
Zrelosti mi nedostaje
Stoga nemoj,nemoj me pustiti
Samo mi reci da odrastanje ide sporo