Ona obara svoju glavu
I plače na mojoj majici
Mora da je veoma povređena
Reci mi šta te to rastužuje, Li?
Otvori svoja vrata,
Ne krij se u mraku
Izgubljena si u mraku, možeš da mi veruješ
Jer znaš
Da tako mora biti
Liza, Liza, tužna Liza, Liza
Njene oči kao prozori
Mokri od kiše
Na bolu koji postaje teži
Iako moja ljubav želi da je izbavi
Ona hoda sama
Od zida do zida
Izgubljena u svom hodniku ona me ne čuje
Iako znam da voli da bude kraj mene
Liza, Liza, tužna Liza, Liza
Ona sedi u ćošku kraj vrata
Mora postojati još nešto što joj mogu reći
Ako ona zaista želi da joj ja pomognem
Učiniću šta mogu da joj pokažem put
I možda ću je jednog dana osloboditi
Iako znam da je niko ne može videti
Liza, Liza, tužna Liza, Liza