Ne mogu da povučem svoje reči
Ne mogu da napišem ono što
Sam već napisala
Ne mogu da ukradem ono što
Sam ukrala
Ne mogu opet da se vratim
Ako potekne suza iz oka ne može
Da se osuši
Neka srce ne prestane da se raduje
Nek mi ne ukradu prijateljske uspomene
Ne mogu više da se vratim
Zar nikad život nije bio kao praznik
Ili je svaki uzdah bio poput praznika
Nada održava čoveka u životu
Uzela sam saz u ruke
Kad čaj opet dobije svoje boje
Možda ćemo se opet sresti
Kad se pogledamo oči u oči videćemo
Ko smo i šta smo
Sada ne znamo