Samo smo svetlost,
dve kukavice koje ne nalaze načina,
dve budale koje ne znaju kako da stvore
život od života koji im je ostao.
Nismo dotakli nogama dno i umalo se ne udavismo
ne znajući šta da radimo,
zagrlismo se nemajući vere,
ne shvatavši ništa.
Ima blata i vlage povrh svega
i jedne fotografije sa blesavim licima
i besa zbog bola od ljubavi
koja se nije potpuno završila.
Ima ništavila, pritisak u grudima i krila,
tvoj pogled među tolikim pogledima,
zašto se nisu sreli
samo je misterija koja ništa ne vredi.
Samo smo svetlost,
likovi koji napustiće scenu,
i priča koja se ponovo dogodila,
ne ostaju nam više krajevi niti nevinost.
Nismo dotakli nogama dno i umalo se ne udavismo
ne znajući šta da radimo,
zagrlismo se nemajući vere,
ne shvatavši ništa.
Samo smo svetlost,
likovi koji napustiće scenu,
dve budale koje ne znaju kako da stvore
život od života koji im je ostao.