Rosas [Serbian translation]

Jednog od onih dana kada imam običaj da mislim

“Danas će biti dan kada to najmanje očekujem”

Sreli smo se, odlučio si da pogledaš

Plave okice koje danas idu kraj tebe

Od trenutka kada sa te upoznala

Sumirajući na brzinu “Vreme tišine”

Kunem ti se da nikom više nisam rekla

Da držimo svetski rekord u tome koliko se volimo

Zato sam očekivala uplakanog lica

Da dođeš sa ružama, sa hiljadu ruža za mene

Jer znaš već da me oduševljavaju takve stvari

Nije bitno ako je mnogo glupo, takva sam

I još uvek ne mogu da verujem da beži moj život

Dok zamišljam kako ponovo svraćaš ovde

Gde petkom, svakog popodneva, kao i uvek

Nada kaže “ mirna, danas možda da”

Bežeći jedne noći od sunčevog zevanja

Zatražio si da te poljubim

Koliko jefitino dođu, moja ljubavi

Šta te košta da me ućutkaš jednim od tih

Prošlo je šest meseci i rekao si mi zbogom

Bilo je zadovoljstvo što smo se našli u ovom životu

Tamo sam ostala, u jednoj ruci srce

A u drugoj izgovori koje ni ti nisi razumeo

Zato sam očekivala uplakanog lica

Da dođeš sa ružama, sa hiljadu ruža za mene

Jer znaš već da me oduševljavaju takve stvari

Nije bitno ako je mnogo glupo, takva sam

I još uvek ne mogu da verujem da beži moj život

Dok zamišljam kako ponovo svraćaš ovde

Gde petkom, svakog popodneva, kao i uvek

Nada kaže “ mirna, danas možda da”

I počinjem da mislim

Da je prava ljubav samo prva

I počinjem da sumnjam

Da su ostale tu samo da bi se zaboravile

Zato sam očekivala uplakanog lica

Da dođeš sa ružama, sa hiljadu ruža za mene

Jer znaš već da me oduševljavaju takve stvari

Nije bitno ako je mnogo glupo, takva sam

I još uvek ne mogu da verujem da beži moj život

Dok zamišljam kako ponovo svraćaš ovde

Gde petkom, svakog popodneva, kao i uvek

Nada kaže “ mirna, danas možda da”