Sluđen zvezdama i putokazima netačne mape,
koja je dovela Kolumba do Njujorka,
ni sa istoka, ni sa zapada, on,
u kožnom prsluku, zove nju.
Zemlja ciči, ježi se i staje.
Dijamantskim raspećem u uhu tera Strah
da je izgubio dušu u nečijim iznajmljenim kolima.
U pantaloma krije metlu, da bi počistio nered koji je uneo
u život vižljaste Julije Bel.
Romeo je hteo Juliju,
Julija je htela Romea.
Romeo Rodrigez se ispravi i opsova Isusa,
provuče češalj kroz crni konjski rep,
misleći na svoju samačku sobu,
na lavabo što bazdi kraj kreveta,
zatim očima udahnu miris njenog parfema.
Glas joj je bio kao zvono…
Napolju, ulice su se pušile, dileri kreka su maštali
o Uziju koji je nekom drugom pripao.
Kladim se da mogu da ovom zdravom rukom razbijem ono svetlo,
reče mali Džoj Dijaz;
Brate, ‘ajde me odbaci, ovi lupeži iz centra su prokleto loši,
tim Žabarima treba dati lekciju.
Kada su ubili pandura u Harlemu, misliš da su trepnuli?
Plesao sam kada su mu prosuli mozak na ulicu…
A Romeo je bio sa Julijom,
Julija je bila sa svojim Romeom.
Staviću Menhetn u kesu za smeće, na kojoj će latinskim pisati:
“ Boli me uvo, takva su vremena”.
Menhetn tone kao kamen u prljavi Hadson, strašno…
Knjiga je o tome napisana, kaže, bio je kao stari Rim.
Parfem mu oprlji oči, dok je čvrsto stezao njena bedra.
Nešto zatreperi i nestade.