И светиљка не сjа,
И лажу календари,
И ако си одавно хтела да ми нешто кажеш,
Тад говори.
Сваки звук jе обманљив,
Страшниjе jе тишина,
Кад на врхунцу банчења пада из руку
Чаша вина.
И црна соба,
И чека у цеву метак
Тако тихо да чуjем као иде у дубини
Вагон метроа.
На тргу су пукови,
Тамно jе на краjу стиха,
И у телефонскоj слушалици су ови, након много година,
Само сигнали.
И негде врата се залупићу,
И жице дрхтаћу.
Здраво!
Бићемо сретни сада
И заувек.