Sad razmišljaš o tome
Djevojko, misliš o tome
Kako smo dospjeli ovdje
Kako smo jebote dospjeli ovdje
Oni priznaju
Oni samo priznaju
Živim život bez doma, pa to priznanje nije dovoljno
Nije me briga ni za koga drugog
Jer sam na ovim ulicama predugo
Dušo, predugo sam u ovome
Jer drogiranje predugo vremena
Dovelo me je na ovaj kotrljajući kamen*
Zato uzmem još jednu dozu
Ubijem još jedan serotonin/hormon sreće
Sa rukom punom ekstazija
I grudima punim trave
Pjevam o jednoj kuji
Dok se opuštam i odmaram
da, znam da imam svojih problema
Šta misliš, što ovako živim?
I nastaviću da pušim dok ne budem mogao da pogodim drugu notu
Ooo, ali dotad
Imam tebe, oooo
Dušo imam tebe, ooooo
Dok se ne navikneš na moje lice
I moja misterija izblijedi
Imam tebe
Zato dušo voli me
Prije nego me svi oni zavole
Sve dok me ne prestaneš voljeti
Jer su me svi oni ostavili
Biću drugačiji
Mislim da ću biti drugačiji
Nadam se da nisam drugačiji
I nadam se da ćeš ipak i dalje slušati
Ali dotad
Dušo imam tebe
Imam tebe
Djevojko, i dalje te imam
Imam te
Uoa.