Rocky Road to Dublin [Serbian translation]

Kad sam veselog meseca Maja od kuće svoje krenuo,

ostavih devojke Tuama tako tužne i slomljenih srca,

pozdravio oca dragog, poljubio svoju milu mati,

popio kriglu piva, svoju tugu i suze da utopim,

Onda otišao da pokosim kukuruz, napustim rodno mesto,

Posekoh debelu trnjinu da oteram duhove i gobline,

Kupio par cipela što čegrtaše preko močvara

i poplašiše sve pse na stenovitom putu do Dablina.

Jedan, dva, tri, četiri, pet,

Lovio sam zečicu i odrah je na stenovitom putu

sve do Dablina, whack follol li dah!

U Mulingaru te noći odmorih umorne noge,

Probudih se rano sledećeg jutra prvim svetlom veseo,

uzeo kapljicu čistog da sačuvam srce od ponora;

To je irski lek kad je vreme za pijančenje.

Vidim devojke kako se smeškaju, smejući se sve vreme

mom neobičnom stilu, od kojeg srce zaigra

Pitale me jesam li zaposlen, koliko tražim para,

Skoro da se umorih od stenovitog puta do Dablina.

Jedan, dva, tri, četiri, pet,

Lovio sam zečicu i odrah je na stenovitom putu

sve do Dablina, whack follol li dah!

U Dablin onda stigoh, mišljah da je takva šteta

što ću uskoro biti lišen vidokruga tako lepog grada.

Onda sam prošetao sav zadivljen

Moj zavežljaj beše ukraden, na krasnom lokalitetu,

Nešto mi pade na pamet, i kad pogledah iza sebe,

Zavežlaj više ne videh kako se na mom štapu klati

Raspitivao sam se za bitangu, rekoše da moj Konotski naglasak

nije baš u modi na stenovitom putu do Dablina.

Jedan, dva, tri, četiri, pet,

Lovio sam zečicu i odrah je na stenovitom putu

sve do Dablina, whack follol li dah!

Odatle sam otišao u dobrom raspoloženju,

našao se na keju baš kad je brod zaplovio.

Kapetan na mene zaurla, rekao da prostora nema

Kad se ja ukrcah, našla se kabina za Irca,

Dole među svinjama izveo sam par smešnih trikova,

Otplesao par srdačnih plesova, dok je voda oko mene žuborila.

Na putu za Holihed, poželeo sam da sam mrtav,

ili još bolje na stenovitom putu do Dablina.

Jedan, dva, tri, četiri, pet,

Lovio sam zečicu i odrah je na stenovitom putu

sve do Dablina, whack follol li dah!

Onda Liverpulski momci, kad smo se bezbedno iskrcali,

nazvaše me budlom, više nisam to mogao podneti

Krv je počela da mi vri, gubio sam živce

Siroti mali Erin Ajl, stadoše me zlostavljati

“Ura, duše mi!” rekoh ja, moj hrastov prut će poleteti.

Golvejski momci bejahu blizu i videše da sam u nevolji,

Uz povik Ura!, pridružiše se tuči.

Brzo očistismo put ka stenovitom putu do Dablina.

Jedan, dva, tri, četiri, pet,

Lovio sam zečicu i odrah je na stenovitom putu

sve do Dablina, whack follol li dah!