Kad sam bila mala,
imala sam krpenu lutku,
jedinu lutku što je ikad bila moja.
Sad volim tebe, baš kao što sam volela tu krpenu lutku,
samo što je sada moja ljubav porasla.
I postaje jača, u svakom smislu.
I postaje dublja, dozvoli mi da kažem.
I postaje viša, svakim danom.
I da li te volim,
da, koliko je reka duboka, planina visoka,
ako bih te izgubila ja bih plakala,
oh kako te volim dragi, dragi, dragi, dragi.
Kad si bio mali
da li si imao štene
sto te uvek pratilo.
E pa, ja ću biti verna kao to štene,
ne, nikad te neću izneveriti.
Zato što ona postaje jača, teče kao reka.
I postaje veća, dragi, i nebo zna.
I postaje slađa dragi, kako raste.
I da li te volim,
da, koliko je reka duboka, planina visoka,
ako bih te izgubila ja bih plakala,
oh kako te volim dragi, dragi, dragi, dragi.
Volim te dragi, kao što cvet voli proleće.
I volim te dragi, kao što Tina voli da peva.
I volim te dragi, kao što školarac voli svog ljubimca.
I volim te dragi, koliko je reka duboka i planina visoka.
Oh da moraš mi verovati,
koliko je reka duboka, planina visoka
da li te volim, oh dragi,
koliko je reka duboka, planina visoka,
ako bih te izgubila ja bih plakala,
oh kako te volim dragi, dragi, dragi, dragi.