Чујте причу о старом морнару
Погледајте његово око док зауставља једног од тројице
Он опчињава једног од свадбених гостију
Останите и (по)слушајте о кошмарима са пучине.
И док невеста пролази, музика и даље свира,
Упавши у свој урок морепловац започиње своју причу.
Ношени ка југу према земљи снега и леда
Тамо где нико никад био није
Кроз снег магла лети на албатросу
Призвани у божје име
са надом да ће им то донети срећу.
И брод плови даље, назад ка северу
Кроз маглу и лед
док их албатрос прати.
Морепловац убија птицу добрoг знамена
Његови пријатељи вичу зато што је то учинио.
Али док се магла повлачи
они правдавају свога друга
чиме и сами постају саучесници у овом злочину.
Плове све даље и даље, север је преко мора.
Плове све даље и даље док је све мирно и спокојно.
Албатрос почиње своју освету.
Ужасно проклетство, почиње жеђ.
Посада криви злу коб морепловца
На чијем врату сада виси мртва птица.
А проклетство наставља да делује на пучини.
А проклетство наставља да делује на њих и на мене.
Дан за даном, дан за даном
Заглављени cмо, ни даха ни покрета.
Све је пусто и празно попут осликаног брода на осликаном океану.
Вода, вода свуда а све на палиби је суво.
Вода, вода свуда ал' воде ни за лек.
''Тамо, ено'', узвикује мореполовац
"са хоризонта долази брод!"
али како плови без ветра и морских струја?
Види... стиже испред нас
Приближава се, из правца Сунца.
Види, она нема посаду
Она нема живот, чек' има их двојица!
"Смрт" и "живот у смрти"*
бацају коцку за посаду.
Она добија морепловца и сада он припада њој.
Затим... из посаде један за другим,
Сви падају мртви,
две стотине људи
Она... она, живот у смрти
Она му допушта да преживи,
он који је њој припао (стари морепловац, прим. прев.).
**"Један по један, при светлости младог месеца
(а лик им пола сплет)
На ме сврну поглед свој
Сав леден, крут и клет
И тад од реда двеста њих
Не изустив' ни глас
На лађе руб као тежак стуб
У тил паде час."
Проклетство наставља да живи у њиховим очима
Стари морепловац пожеле да је и он умро
Заједно са морским створењима
Али она су преживела и он са њим.
И при месечевој светлости
Он се моли за њихову лепоту а не за пропаст.
Свим срцем их благосиља
То исто чине божија створења.
Клетва опет оживљава
Албатрос му спада с врата
Попут олова тоне у море
И киша почиње да пада!
Чуј јецај мртвих морепловаца.
Види како су се ускомешали и устају.
Тела им подижу добри духови.
Нико не проговара.
Потпуно су беживотни у њиховим очима.
Освета се још тражи
Опет почиње испаштање
Убачен у екстазу
И ноћна мора се наставља.
И најзад клетва се скида
Морепловац је угледао свој дом
Духови напуштају мртва тела
Образују властиту светлост
А морепловац остаје сам.
И тада му прилази неки бродић који једри.
То је била невероватна радост
Кормилар, његов син и пустињак
Испаштање се сручи сад на морепловца за цео његов живот.
И брод поче да тоне у море као олово.
А пустињак опрости грехе морнару.
Морнар је дужан да прича своју причу
Да је приповеда где год да иде
Да проповеда Божију реч својим примером:
Да морамо волети сва створења која беше створио Бог.
И онај сват са свадбе, тужан је али мудрији.
А прича се наставља и наставља.