Neko ovog trenutka napusta svoj stan,
Gledajuci niz ulicu, i cudeci se gde je automobil otisao,
Neko u automobilu, sedi na semaforu,
Ispred restorana, zureci kroz prozor,
U nekoga ko ovog trenutka, cacka zube prstom,
Kome bi koristilo malo konca, bas preko ulice,
Tamo je neko na trotoaru kome zaista treba jakna,
Ali potrosio je polovinu novca u baru opijajuci se,
Sad mora da hoda 14 blokova,
Samo da bi radio u prodavnici gde ce biti otpusten,
Neko ovog trenutka, izgleda veoma umorno,
Buljeci u laptop, u pokusaju da dobije inspiraciju,
Kao neko ko zivi preko ulice,
Upravo napisavsi najbolje stivo od svih koje je napisala cele nedelje,
Ali njen najbolji prijatelj kaslje krv u lavabo,
Ne moze ni da zamisli sta mu se desilo, oseca se zbunjeno,
I on zna da to nije dobro ali ne moze nista da ucini,
Pitam se kako li je biti u njegovoj kozi, ali…
Posmatram sve to
Sa prozora hotelske sobe ponovo
Sutra me nece biti, ne znam kad cu se vratiti
Jer u ovom svetu sve se tako naprasno menja
Neko ovog trenutka ubacuje glas,
U kutiju i pazi da ne bude ustreljen u grkljan,
Za cin slobode,
Ovog trenutka, neko je zaglavljen u Iraku,
Nadajuci se da se vrati nazad ziv i zdrav,
U ratu, za koji on i ne za razloge,
Pa cemo ga podrzati kad ga stampa obmane,
Iako zalimo, ostanimo ponosni, salutirajmo trupama,
Na posao, znam da vi momci imate posla.
Medjutim, ovog trenutka neko izdrzava kaznu za ubistvo
Stojeci na uglu i stopirajuci prstom,
Dok grebe loto srecku, nadajuci se velikom dobitku,
Sunjajuci se preko granice samo da radi i ima pravu veceru,
Ovog trenutka, neko zeli da je na tvom ili mom mestu,
Umesto da predvidi pogubne misli tihog samoubistva,
Ali ovog trenutka gledam kroz prozor u zlotvora,
Sa rupama u ruci, rupama po pantalonama,
Izvukao je cigaretu i zaiskrio svetlost,
I odsetao iza ugla daleko od mog pogleda, ali…
Posmatram sve to
Sa drugog sprata prozora hotela ponovo
TV je ukljucen i koferi su mi spakovani
Jer u ovom svetu sve se tako naprasno menja
Ovog trenutka neko sedi u tami,
Razmisljajuci kako da unese malo toplote u svoj stan
Oni imaju mali dusek, mali tepih,
I oni cene to zbog onih ljudi na klupi u parku
Vidis ih kada zuris na posao
Zena je prosla pored njih kad se vracala sa pijace
Ovog trenutka neko pokusava da ostavi drogu
U nameri da izbaci to zbog cega se otimaju u kvartu
U isti cas, panduri potezu oruzje
I ciljaju da napune ti noge i ledja olovom
Ovog trenutka neko se bori da zaustavi ovog coveka
Koji sutira i udara i psuje kod doktora
Dole niz hodnik dete hvata svoj prvi dah
Doktori ga jos nisu predali sestri
Pitam se da li razume koliku to vaznost ima
Zivot, vreme provedeno ovde na zemlji, ipak
Odgovori na pitanja koje trazimo
Mogu se pronaci, zavisi koliko slobodoumno mislimo
Ovog trenutka, to je neko ko nije jeo cele nedelje
Ko bi ubio za otpatke koje bacas po ulici
Valjda je smece jednog coveka drugom bogatstvo
Bol jednog coveka drugom zadovoljstvo
Jedni kazu beskonacnost, drugi kazu za sva vremena
Ovog trenutka, svi moraju da se saberu, covece
Posmatram sve to
U jos jednom nepoznatom predvorju hotela
Na ledjima nosim prtljag, ne znam gde se nalazim
U svetu sam gde se sve tako naprasno menja