Ko još želi da mu ruže cvetaju, bolje je kad nešto nije u redu.
Uzbuđenje ti žilama prostruji i sve što radiš igra je.
Kada padne noć i kad si sam, možeš da kažeš da si to sam izabrao.
Ko još želi da mu ruže cvetaju, teže je kad si na vrhu.
Jer, kad se težak rad ne isplati i kad sam umorna,
Što se mene tiče, u mom krevetu nema mesta.
Zato skloni taj prljavi osmeh sa usana,
Nećemo se miriti, dušu sam isplakala
i sada mi je ljubavi dosta.
Ko još želi da se visoko vine, kad će tako samo nisko da padne.
Odrekneš se svega a čak ni tad ne stigneš daleko.
Prave se da je sve onako kako se čini.
Ali kad si u najgorem izdanju, bar znaš na čemu si.
Jer, kad se težak rad ne isplati i kad sam umorna,
Što se mene tiče, u mom krevetu nema mesta.
Zato skloni taj prljavi osmeh sa usana,
Nećemo se miriti, dušu sam isplakala
i sada mi je ljubavi dosta.
Samo izvoli, srce mi ukradi i ponovo me rasplači,
Ali to više nikad neće boleti kao nekad,
kad smo oboje bili u pravu i niko nije bio kriv,
ali sada odustajem od ove igre bez kraja.
Ko još želi da mu ruže cvetaju, bolje je kad nešto nije u redu.
Uzbuđenje mi žilama struji, iako je sve naporno.
Kada padne noć i kad sam sama, trebalo bi da znaš da sam to sama izabrala.
Ko još želi da mu ruže cvetaju, teže je kad si na vrhu.
Jer, kad se težak rad ne isplati i kad sam umorna,
Što se mene tiče, u mom krevetu nema mesta.
Zato skloni taj prljavi osmeh sa usana,
Nećemo se miriti, dušu sam isplakala
i sada mi je ljubavi dosta. (2x)