Ревность [Revnost'] [Serbian translation]

Прва строфа:

Реци ми зашто тако бесконачно дуго траје ноћ.

Потпуно сама од тог бола не могу да се сакријем.

Отворићу широм прозоре да ветар улети,

Да разбијена стакла моје душе разбаца по ћошковима.

Рефрен:

То је све љубомора у мени,

Опекотине трећег степена,

Само ми веруј, разуми ме

Не говорим из беса, већ из љубави...

То је све сама љубомора,

Ја не припадам себи.

За несавршеност ми

Опрости и ја... ћу све опростити теби.

Друга строфа:

Лудим када те нема поред мене.

И чекам да ме додирнеш једним погледом.

Без тебе имам мало мира, моја слабости и снаго,

Али чекање је постало неподношљиво.